Status projekta

Uplaćena jednokratna koncesiona naknada od 4.507.888 KM. Nije napravljena Termoelektrana. Vlada RS-a pregovara o otkupu koncesionog preduzeća. Komisija za koncesije RS-a je navodila pandemiju, traženje partnera, rad na određenim fazama.

Status projekta

Uplaćena jednokratna koncesiona naknada od 2.623.488 KM. Nije došlo do eksploatacije uglja. Vlada RS-a pregovara o otkupu koncesionog preduzeća. Komisija za koncesije RS-a je navodila pandemiju, traženje partnera, rad na određenim fazama.

Status projekta

Uplaćena jednokratna koncesiona naknada od 668.753 KM. Nije došlo do eksploatacije uglja. Vlada RS-a pregovara o otkupu koncesionog preduzeća. Komisija za koncesije RS-a navodi da je ovaj projekt u direktnoj vezi sa izgradnjom termoelektrane do koje nije došlo.

Status projekta

Uplaćena jednokratna koncesiona naknada 537.059 KM. Nije napravljena termoelektrana. Komisija za koncesije RS-a navodi da je koncesionar provodio određene aktivnosti, radio elaborat o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi. Pandemija korona virusom se navodi kao faktor koji je uticao na aktivnosti. Vlada RS-a pregovara o otkupu koncesionog preduzeća.

Status projekta

Koncesiju je dobilo preduzeće "Comsar Energy Hydro" i uplatilo jednokratnu koncesionu naknadu od 123.750 KM. Na terenu nema znakova nikakve aktivnosti. Hidroelektranu nisu izgradili, a koncesiono preduzeće je prodano firmi "Obnovljivi izvori energije" - JP Elektroprivreda Republike Srpske za 68,6 miliona KM.

Status projekta

Koncesiju je dobilo preduzeće Comsar Energy Hydro, i uplatilo jednokratnu koncesionu naknadu od 101.005 KM. Nije došlo do eksploatacije kamena. Koncesiono preduzeće je prodano firmi "Obnovljivi izvori energije" - JP Elektroprivreda Republike Srpske za 68,6 miliona KM. Projekt vezan za izgradnju HE Mrsovo do koje nije došlo.

Status projekta

Koncesiju je preduzeće "Hydro Power Group" prodalo kompaniji "Obnovljivi izvori energije". U 2024. godini nije bilo značajnih aktivnosti na realizaciji projekta, navodi se u Izvještaju o radu Komisije za koncesije.

Status projekta

Uplaćena jednokratna koncesiona naknada od 190.000 KM. U izvještaju Komisije za koncesije za 2024. godinu piše da je 2013. godine izvršen prenos na privredno društvo “Gazservis RS” d.o.o. Banjaluka. U više navrata je aneksiran osnovni ugovor, a izmjene su se odnosile na definisanje bankarskih garancija i produženje pripremnog perioda. Koncesionar nije dostavio izvještaj za 2024. godinu i nije otpočeo sa komercijalnim radom.

Status projekta

Prvo je koncesiju dobila "Elektrodistribucija" Pale, pa je "Kaldera" postala suvlasnik, pa je nakon toga kao treći partner ušla češka firma "Energo Bosna" a.s. Firma Hidroelektrane "Bistrica" je sada u vlasništvu ZP "Hidrelektrane na Drini" a.d. Višegrad koja ju je kupila za 20.767.276 KM. Firma posluje sa gubicima. Uplaćena je koncesiona naknada od 112.750 KM.

Status projekta

"Rafinerija nafte Brod" je 2024. imala 311 zaposlenih u odnosu na 1.330 radnika u 2007. kada je izvršena privatizacija. U istoj godini akumulirani gubitak društva je bio 882.928.186 KM. Nakon požara 2018. godine u potpunosti je obustavljena prerada nafte, a poslovanje baziraju na preprodaji gasa sa Hrvatskom. Rusi godišnje garantuju da će osigurati novac za poslovanje Rafinerije te da ga u tekućoj godini nemaju namjeru likvidirati.

Status projekta

U zadnjih 10 godina došlo je do značajnog pada prihoda i broja zaposlenih Rafinerije ulja “Modriča”. Rafinerija je 2014. imala 521 uposlenika, a deset godina poslije 187 radnika.

Status projekta

Slovenačka firma "Viaduct" pokrenula je međunarodnu arbitražu, jer je Vlada Republike Srpske u blizini planiranih hidroelektrana dodijelila još jednu koncesiju za izgradnju mini hidroelektrane. Sud u Vašingtonu je 2022. godine donio presudu po kojoj je Vlada bila dužna platiti 90 miliona maraka. S obzirom da Vlada nije pravovremeno isplatila dug, on je zbog kamata u 2025. godini bio veći od 110 miliona maraka. Zbog toga je visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt na ljeto 2025. godini nametnuo odluku kojom je omogućeno da se slovenačkoj firmi uplati dug od 110.688.333 KM. Novac je uzet od prihoda od putarina koji je namijenjen Republici Srpskoj.

Status projekta

Vlada Republike Srpske je u martu 2019. g. jednostrano raskinula zaključeni Ugovor o koncesiji. Regulatorna komisija za energetiku odbila je u martu 2018. godine dozvolu za izgradnju vjetroelektrane. Komisija za koncesije u izvještaju iz 2018. navodi da investitor ne ispunjava koncesione obaveze, a nisu dostavili bankarsku garanciju.

Status projekta

Do realizacije projekta nije došlo, jer je ČEZ tužio "Elektroprivredu Republike Srpske" zbog povrede ugovora. Naime, u zajedničko preduzeće “Nova elektrana Republike Srpske”, Elektroprivreda nije uložila postrojenje i rudnik. Međunarodni arbitražni postupak je pokrenut 2009. godine, a okončan je 2014. godine. Češki investitor saopštio je da mu je presudom Elektroprivreda Republike Srpske dužna isplatiti oko 15 miliona maraka i garanciju te da im je upitna građevinska dozvola, zbog čega su predložili raskid ugovora.

Status projekta

Izgradnja zamjenskog "Bloka 7" Termoelektrane "Tuzla" godinama je najavljivana kao najveći energetski projekat u FBiH koji će joj omogućiti energetsku sigurnost. Aktivnosti na realizaciji ove investicije započele su 2008. godine. "Elektroprivreda BiH" je u narednim godinama tražila strateškog partnera, u čemu je i uspjela 2014. godine sa kineskim konzorcijumom. Procijenjena vrijednost projekta bila je 1,8 milijardi maraka od čega je 1,2 milijardi KM kredit od kineske banke, a ostatak bi činili krediti od domaćih banaka i vlastita sredstva Elektroprivrede. U međuvremenu se svjetsko tržište sve više orijentisalo ka obnovljivim izvorima energije što je dovelo do prekida projekta. Naime, kineskom konzorcijumu koji je bio zadužen za nabavku ključne opreme isporuku je otkazao američki "General electric", jer je odustao od proizvodnje objekata koji koriste ugalj. "Elektoprivreda" je u decembru 2023. godine raskinula ugovor i sporazum o kreditu. Naredne godine je vratila uplaćeni avans - više od 211 miliona maraka. Ključna dokumenta iz ovog projekta koja se odnose na njegovo finansiranje su označena kao “poslovna tajna” zbog čega se sa sigurnošću ne može tvrditi koliko je novca na kraju potrošeno.